"Kuću ne treba graditi tamo gdje se ne vide Komovi", rekao je jednom prilikom poznati naučnik etnolog Jagoš Vešović, autor poznate knjige o plemenu Vasojevića.

Ovaj čovjek o kome se zna da je bio istraživač i naučnik ne zna se da doktorirao na djelima Lava Tolstoja i da je u svom zavičaju Bukovoj Poljani kod Kralja živio isto kao i Tolstoj u Jasnoj  Poljani zbog čega su ga i zvali "Tolstoj iz Bukove Poljane".

U svojoj knjizi "Crna Gora i slovenske zemlje"  ruski putopisac Jegor Kovaljevski koji je 1841. godine boravio u Crnoj Gori, ovako piše: "Evo nas na visini Komova, ka cilju svojih davnih želja. Kako se lijepo ovdje diše... 

Na glavi Koma dvoglavog nalik slovenskom orlu uzvisio se iznad stijene pramen dima. Šta bi to bilo, upitao sam Crnogorca, piše dalje Kovaljevski.

Izgleda da naših nema na toj strani, a i vatru im je zabranjeno nalagati.

Ne, to nijesu naši, a ni tuđinci, odgovorio je značajno Crnogorac.

Pa čiji je dim onda?

Tamo se već odavno naselila vila i očigledno hoće da pokaže kako joj je milo što smo došli, bilježi Kovaljevski.

U nekim enciklopedijama se kaže da je jedna od najupečatljivijih slika pogled na Andrijevicu iz pravca Murine.

Naime, kada je krajem 70-tih godina prošlog vijeka ugledao taj prizor, kaže se u tekstu, znameniti svjetski arhitekta Ciborovski, streknuo je od ushićenja. Oni koji su mu pravili društvo čuli su ga da kaže: "stara Varšava, budvanski Stari grad i Andrijevica, to su tri najosobenije arhitektonske cjeline u Evropi". 

U svakom slučaju, ni manje varoši ni veće prošlosti.

Tri poljupca u obraz prilikom susreta, uprkos rasprostranjenom uverenju, nisu duga tradicija u Srbiji. Ovaj običaj zaživeo je kod nas tek krajem prošlog veka

NEMA tog mangupa koji neće iskoristiti priliku da zgodnu strankinju koju je tek upoznao srdačno zagrli i poljubi tri puta u obraz uz obavezno objašnjenje - tako se Srbi pozdravljaju. Zbunjena neposrednošću, ali i brojem poljubaca, lepa Francuskinja, Španjolka ili možda Italijanka nema izbora nego da se prepusti čarima domaćih običaja. Ipak, iako zgodan izgovor da se iskamči koji poljubac više, običaj ljubljenja tri puta, prema tvrdnjama etnologa, a nasuprot raširenom verovanju, nije tradicionalan srpski pozdrav.

Opširnije...

Sebastian Schnoy, pisac i novinar, putujući kroz Evropu zabjelezio je u svojoj knjizi (Smørrebrød in Napoli), detalje iz Crne Gore.

Stajući pored rijeke Tare i gledajući u vodu svijetlo plave boje, oduševljeno kaze: „Stojim pored Tare, vidim dno riječnog korita, šest metara, sedam metara u ovom trenutku mi je jasno i u to sam siguran: Ovako bi trebalo da izgleda poslednja rijeka pitke vode u Evropi.“ „Ovaj region nije bez razloga proglašen za svjetsku baštinu.“

Oduševljen dobrodoslicom i očaran prirodom preporucuje: „Prije nego o tome razmislite da letite za Kanadu, radije svratite ovdje. Nije daleko, rendzeri vas ne nerviraju, nije pretrpano sa turistima – jednostavno je neuporedivo lijepo.“

Iz knjige Smørrebrød in Napoli: Jedno prijatno putovanje kroz Evropu.